Prehrambena Industrija - Srbija

Zbog straha od korone gomilaju se zalihe žitarica

Prema rezultatima Republičkog zavoda za statistiku od 5. septembra ove godine, u Srbiji je ostvarena proizvodnja pšenice od 2,9 miliona tona, što je za 17,3 odsto više u odnosu na prošlu godinu.

Očekivana proizvodnja kukuruza je oko osam miliona tona ili 9,6 procenata više u odnosu na 2019. U poređenju sa prošlom godinom, očekuje se veća proizvodnja soje (15,1 odsto), a manja suncokreta (8,8 procenata) i šećerne repe (10,5 odsto).

U odnosu na desetogodišnji prosek (2010–2019), proizvodnja pšenice je veća za 17,8 odsto, kukuruza za 29,4, suncokreta za 26,3 i soje za 60,3 procenata, dok je proizvodnja šećerne repe manja za 25,7 procenata. Situacija u svetu, zbog prošlogodišnje suše, nije, međutim, obećavajuća.

Globalni prinosi žitarica su slabi, što uzrokuje stalni rast cena na tržištu, objavio je pre nekoliko dana specijalizovani portal za poljoprivredu „Ol abaut fud”.

Trenutno stanje uglavnom je posledica rasta tražnje Kine za tom robom. Cene kukuruza poslednjih nedelja takođe rastu. Francuska berba bila je razočaravajuća, a suša će imati negativne efekte i na useve u Ukrajini.

Portal navodi da velika tražnja i dalje vlada za ruskom pšenicom i da je Egipat nedavno kupio 405.000 tona žita iz Rusije po ceni koja je bila veća za devet dolara u odnosu na prethodni tender.

Stručnjaci ne očekuju da će se ovakva situacija sa cenama potpuno stabilizovati sve do polovine decembra i žetve u Australiji, koja će, prema predviđanjima, biti dobra.

Kako je za „Politiku” rekao Vukosav Saković, direktor udruženja „Žita Srbije”, ovakvo stanje na tržištu posledica je toga što veliki potrošači, Kina, Egipat, Saudijske Arabija, ali i drugi uvoznici, pokušavaju da naprave veće zalihe, što je posledica straha od korone.

Na berzi žitarica su takođe i investicioni fondovi koji prate dešavanja i stvaraju dodatni pritisak. Iako Egipat, recimo, trenutno kupuje 30 odsto više robe, to se neće nastaviti unedogled, jer potrebe ostaju iste, smatra naš sagovornik.

– Strahuju se šta će biti tokom zime i kako će se pandemija razvijati. A tako i nabavke i transport. Ali to ne znači da robe nema. Iako su pojedini evropski proizvođači podbacili, Rusija to nadomešćuje i ovo je definitivno njihova godina i što se tiče prinosa i cena – kaže Saković.

Prema njegovom mišljenju, izvoznici poput nas ne treba da gomilaju zalihe, jer mi imamo robu. Godina je bila dobra i proizvođači ostvaruju dobre cene, bolje od onih kojima su nadali.

– Cene na svetskom tržištu vrtoglavo su rasle do pre nedelju dana kada beleže blagi pad. Kako će se to dalje razvijati, ne znamo. Naši izvoznici treba da osete šta se događa i da procene koji je pravi trenutak za prodaju robe – ističe Vukosav Saković.